Čovek svojim aktivnostima utiče na stanje životne sredine. Na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, na klimatske promene, na količinu otpada koju stvara. Uz sve izazove, s jasno definisanim principima i ciljevima, životnu sredinu je moguće dugoročno očuvati. Od velike je važnosti zaštita životne sredine i održivo korišćenje prirodnih resursa. Sprečavanje zagađenja životne sredine, jačanje svesti i uključivanje javnosti u proces donošenja odluka o našoj, zajedničkoj životnoj sredini.

Prema održivom razvoju jedno društvo bi trebalo da se razvija u skladu sa ekološkim mogućnostima i sposobnostima samoobnavljanja resursa koje čovek iz prirode koristi. Ovakav razvoj podrazumeva smanjenje siromaštva, unapređenje kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenosti, kao i sprečavanje budućeg potencijalnog zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Nakon Konferencije o održivom razvoju koja je održana pod okriljem UN u Johanesburgu 2002. godine, pojam održivog razvoja proširio se na “tri stuba održivog razvoja“, koji pored zaštite životne sredine obuhvata i ekonomsku sigurnost i socijalnu pravednost. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju održivog razvoja 2008. godine.

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Učešće mladih u donošenju odluka o pitanjima životne sredine je od izuzetne važnosti. Mladi u velikoj meri doprinose podizanju svesti široke populacije, o potrebi masovnijeg aktivizma i volonterizma radi očuvanja životne sredine za buduće generacije. Aktivno uključivanje mladih značajno je za njihovo zdravo odrastanje i za uspešnije i kvalitetnije funkcionisanje svakog društva.